>Srpski patrijarh Gavrilo Dožić i episkopi SPC su činili sve što su mogli da bi onemogućili potpisivanje Pakta sa silama Osovine. Delatnost patrijarha dr Gavrila Dožića bila je prvih meseci 1941. dobrim delom usmerena na politički teren, Patrijaršiju su redovno posećivali političke ličnosti iz opozicije. 20. marta Maršalat Dvora je pozvao u Beli dvor patrijaraha Gavrila koji je tada saopštio knezu Pavlu da "tradicija, ponos i glas koji uživamo u svetu, zatim obaveze prema žrtvama koje su date za jugoslovensku državu, imperativno nalaže da se ne priključimo Tripartitnom paktu."

>Istog dana kada je izvrešen vojni puč, Sveti arhijerejski sabor SPC je već bio na okupu, jer je bio sazvan za 27. mart. Otvarajući vanredno zasedanje Sabora patrijarh Gavrilo je rekao:
„Neka je slava Bogu, zahvaljujući tome da je prošle noći izvršen puč i situacija je mnogo jasnija. Naš položaj je mnogo lakši. Sinoć mi je jedan od kraljevskih namesnika rekao da ćemo mi biti krivi ako narod bude ustao i nastali nemiri, i da će posledica toga biti ulazak Nemaca u našu zemlju. Noćašnji akt spasao je čast našeg naroda i države, pa zbog toga i mi možemo samo blagosloviti ovo delo.“

Živela herojska partizanska antifašistička borba protiv hitlerovsko-nemačko-nacističko-fašističko-genocidnog svetskog zla!
Živela narodno-oslobodilačka borba!
Živela revolucija!
Ustani, Srbijo, protiv ljotićevsko-nedićevsko-đinđićevsko-vučićevske kvislinške bande!
ŽIVELO SAVEZNIŠTVO SRBIJE SA ANTIFAŠISTIČKOM I ANTITERORISTIČKOM RUSIJOM!
SMRT FAŠIZMU - SLOBODA NARODU!

Englezi po ko zna koji put sredili da naivni Srbi ginu za njenu bezbednost.

Britanski interes je svakako bio prisutan, ali i sovjetski.

Komunisti vrlo cesto zaboravljaju cinjenicu da je puc 27. marta doveo na vlast Kralja Petra 2. nekoliko meseci pre njegovog punoletstva. Puc je smenio namesnistvo koje je do tada igralo ulogu kraljevske kancelarije.

Odlican dokumentarac sa originalnim snimcima toga dana:
(pocinje u 38. minutu)
https://www.youtube.com/watch?v=upJklJWYGd4

I danas, posle 75 godina, Srbi pokazuju svoju slobodarsku tradiciju koja nikada nije umrla. Mi samo idemo tragovima svojih casnih predaka koji se nikada nisu pomirili sa ropstvom. U gradovima Srbije organizovane su anti-NATO demonstracije. U Beogradu u 14 casova na Trgu Republike okupice se svi rodoljubi kojima je Otadzbina na srcu, a koji iz dna duse mrze neprijatelja i okupatora cija okupacija traje.

Ja idem na Trg Republike u 14 casova, a vi?

27. mart politički gledano predstavlja katastrofu za Srbe, ali ima izvesnu moralnu dimenziju i veličinu, kojom se ne može pohvaliti nijedan drugi narod u Evropi, zato ga ne treba potpuno odbaciti.

U svakom slučaju dva ubedljivo najnesposobnija i najdebilnija srpska državnika u žestokoj konkurenciji, Knez Pavle i Dragiša Cvetković, trebali su biti najureni 1939. nakon veleizdajničkog stvaranja Velike Hrvatske u sastavu Jugoslavije.

@Dijapazon

Nekad davno, pre nego što je pao u ruke jugoslovenske elite, srpski narod je imao poslovicu "nužda zakon menja".

Broj žrtava nacističkog terora na teritoriji Srbije (bez žrtava ustaškog i mađarskog terora) ne prelazi 100 hiljada.
Broj žrtava komunističko-partizanskog terora posle oslobođenja, 1944-45 godine je na teritoriji Srbije najmanje 150 hiljada.
Svaka sposobna obaveštajna služba, verovatno i naša znala je da se Hitler sprema za napad na Sovjetski Savez. Sovjetska obaveštajna služba je stavila na sto Staljina plan Barbarosa mesecima pre napada ali Staljin iz raznih razloga nije verovao na mogućnost nemačke agresije.
Potpisivanjem Trojnog pakta imali smo mogućnost da ostajemo van ratnih događanja Drugog svetskog rata. Španci i Bugari su odbili sa učestvuju u napadu Nemačke na Sovjetski Savez.
Živela slobodarska Srbija. Nadajmo se da će se jednom naša politička elita opametiti i delovanje pete kolone unutar zemlje biće onemogućeno.

@N.V.

Bugari su čak izvrdali i nijednog Jevrejina sa teritorije Bugarske nisu izručili. Praktično svi su sačuvali živu glavu.

@Radgost

Osnovni interes Nemaca je bio da izbegnu angažovanje svoje vojske na ovom prostoru.
27.3.1941. beogradska jugoslovenska elita je faktički objavila rat Nacističkoj Nemačkoj.
Kasnije su Nemci, da smanje angažman svoje vojske, izdelili Jugoslaviju i srpski etnički prostor i prepustili ih raznim upravama i vojskama.

1.3.1941. ugovorom su obezbedili prolaz trupa preko Bugarske i to je bilo sve što ih je interesovalo. Tako su mogli Jugoslaviji čak da garantuju da neće tražiti prolaz ili transport trupa.

Ovo je bilo potpuno jasno i Nediću. Iz Deklaracije Vlade narodnog spasa, 2. septembar 1941:

Istini za volju, na čelu anglo-američke kolonije Kraljevine Jugoslavije našao se u sudbonosnim događajima istaknuti vitez Podvezice velikobritanske imperije i anglo-američkog establišmenta, knez Pavle Karađorđević. Prvo što je uradio on je po naredbi Forinj ofisa, fabijanskog Londona i Istočno-evropskog federalističkog kluba (East European Federalist Club), eliminisao Stojadinovića, istaknutog rotarijanca, fašistu i masona, da bi na štetu srpskog naroda “rešio” tz. “hrvatsko pitanje” 26. avgusta 1939. godine, koje se nije moglo rešiti po intermariumskom i Trumbićevom mišljenju bez rata (Vidi: Editorial Staff, “Proceedings twenty-sixth annual convention of Rotary international”, Mexico City, Mexico, June 17-21, 1935. Chicago,1935; Editorial Staff, “Proceedings 27th annual convention of Rotary international”, Atlantic City, N.J., U.S.A. June 22-26, 1936. Chicago, 1936; Dr. Časlav Nikitović, Jedna knjiga o Vlatku
(Nastavak I)

Mačeku, Bratstvo-Fraternity, Toronto, Ontario, Kanada, broj 248, Februar, 1976); on je uhapsio Stojadinovića i predao ga Englezima 18 marta 1941. godine; on je 20. maja 1939. godine preneo zlato Kraljevine Jugoslavije u Englesku i Ameriku; on je bio za rat ( Dragoljub Popović, Engleska, knez Pavle i događaji 27. marta 1941. god. u Beogradu, Glasnik SIKD “Njegoš”, Chicago, Illinois, USA, 1982, sv. 49, str. 74; Sue Onslow, Britain and the Belgrade coup of march 1941, London, 2005; David A.T. Stafford, SOE and British involvement in the Belgrade Coup d’Etat of march 1941, JSTOR, Slavic Review, Vol. 36, No. 3, Sep., 1977, pp.399-419, London, England; Cold war in the Balkans: American foreign policy and the emergence of communist Bulgaria, 1943-1947); on je udario temelj(Nastavak II)

Imajući u vidu da je Hitler povodom nemačkog napada na Sovjetski savez, doslovno rekao: „ … da je Rusija raskinula nemačko sovjetski sporazum, da je organizovala prevrat u Jugoslaviji i da je Srbama obećala da će im preko Soluna poslati avione i municiju...“ - “Russia had broken the German Soviet non - aggression agreement by organizing a ‘putsch’ in Yugoslavia and promising to send planes and munitions to the Serbs through Salonika…
Ribbentrop today received the Italian, Japanese, Turkish and Spanish ambassadors, and the Hungarian, Swedish, Bulgarian, Slovakian, Finish, Rumanian and Croat Ministers and gave
(Nastavak IV)

Svi koji se uzdaju u tadasnje sporazume sa Hitlerom i nacistickom Nemackom gube iz vida jednu notornu istorijsku cinjenicu tog vremena - Hitler je pogazio sve medjunarodne ugovore i sporazume koje je prethodno potpisivao! Tako je bilo i u vezi sa medjunarodnom neutralnoscu nekih evropskih drzava (Belgijom, Danskom...), tako je pre toga bilo u vezi sa Sarskom oblascu. Tako je bilo i kada je umarsirao u nezavisnu Austriju (Anschlus), a na isti nacin je pogazio i cuveni Minhenski sporazum ulaskom u Sudetsku oblast. Posle svih dogadjaja, istorijski je urnebesno gledati snimak britanskog premijera Cemberlena kako u Londonu mase papirom (iz Minhena), uzdajuci se u Hitlerova obecanja. Proglasio je taj sporazum diplomatskom pobedom. Nije dugo proslo, a na London su pocele da padaju bombe.

Staljin nije verovao u Hitlerovo verolomstvo ne do na nekoliko meseci pred agresiju, vec ni u trenutku napada podvodnih tenkova Vermahta preko Buga na Brest-Litovsku tvrdjavu 22.juna 1941.

Kraljevina SHS, potonja Kraljevina Jugoslavija je za sve vreme svog trajanja bila u politickim trzavicama i krizama. Kralj Aleksandar Prvi Karadjordjevic je uporno pokusavao da promovise "jugoslovenstvo" medju narodima nove drzave, ali mu to nikad nije urodilo plodom. Siptarski kacaci su dugo ugrozavali bezbednost i integritet drzave na Kosmetu. Hrvati su uporno radili na svojoj nezavisnosti i na kraju je skoro i dobili protivustavnim kompromisom Cvetkovica i Maceka uspostavljanjem tzv.banovine Hrvatske 1939.g. Kriza nije resena, vec je pogorsana, jer su macekovci, iako na recima za Jugoslaviju, radili na daljem snazenju hrvatske "nezavisnosti".

Tok 2.sv.rata svakako bi uvukao Jugoslaviju u ratna zbivanja. Drzava je bila razapeta ogromnom petom kolonom i dezintegracionim radnjama iznutra. Ustase sa ostrva Lipara (Italija) docekali bi svoj trenutak zajedno sa balistima, najkasnije kada bi Vermaht morao da izadje na jadransku obalu zbog najavljenog iskrcavanja Saveznika.

I Englezima i Rusima je odgovaralo da Jugoslavija udje u rat 1941.
Jedini Srbi su uleteli u klopku. Izleteli kao misevi pred besnu macku.
I jos se hvale, desetkovani i ponosni

filosrpsku politiku sia osi potvrđuje i potpis trojnog pakta,kad su zajamčilejugoslaviji suverenitet i teritorijalni integritet ,a istovremeno tajnom klauzulom obećale izlaz na egejsko more i lukom solun.protunjemački osjećaji srpskih masa su bili spontan,naročito jer nisu znali za tajne dijelove sporazuma koji su zapravo bili u velikosrpskom interesu,ali pitanje je pravo tko je vukao konce pučista i koji su bili motivi.hrvati se ni u snu nisu htjeli boriti srpsog kralja i jugoslaviju ali pogledajte južnu frontu gdje su uglavnom srpske čete.razbijene su za 3 dana,skoplje je palo nakon dan i pol i njemački vojni stručnjaci su smatrali da je time rat faktički gotov.srbi za potpisivanjekapitulacije trebali su više dana nego što su nijemci trebali za razbijanje srpske vojske i nijemci su im u tome pomogli prebacujućisrpske opunomoćenike svojim avionom na potpisivanje bezuvjetne kapitulacije.

Boško je ironično otvorio sa „trećom varijantom“. U pravu je. Kako je odmicalo vreme od 27. marta, tako se komunistička mašta raspaljivala. 30 godina kasnije, već je bila „nepobitna istina“ da su komunisti vodili proteste. To je laž. Istina je da je britanska obaveštajna služba imala prste u svemu tome. Istina je da ni Britanci ne bi uradili ništa da nije postojao ogroman otpor Srba prema sporazumu sa Silama osovine tj. Nemcima (koje danas „slušamo“ i za sve „pitamo“), pre svega. U toj gunguli, možda se i poneki komunistički agitator ubacio među govornike, mada oni nisu imali za to razloga. SSSR je bio u savezničkom sporazumu sa Trećim Rajhom i Staljin je čestitao pobede Hitleru na zapadnom frontu i pad Francuske, a pre toga podeliše i Poljsku. Komunisti su, do napada na SSSR, svoje sastanke u srpskim okupiranim gradovima, držali otvoreno, fašiste i okupatore zvali „kameradi“, čija je zastava crvena kao i njihova i sa kojima se zajednički bore protiv zapadne plutokratije. To je istina.

Propaganda čini čuda, te su komunisti od komaraca (sebe) napravili "magarca" (sve one koji su bili intelektualno inferiorni da shvate višedecenijsko ispiranje mozga)

Bata Živojinović je "pobio" više nemaca po filmovima nego svi komunisti za četiri godine bažanije po šumi kada su posle par metaka bežali ostavljajući Srpki narod da strada kao taoci za zločine komunista.

Samo neprijatelj Srpskog naroda je mogao da žrtvije 100 Srba za jednog nemca.

Jedan od odličnih primera koliko se ulagalo u indoktrinaciju i ispiranje mozga stanovništva komunističko-partizanskom propagandom je Cinema Komunisto (obavezno "čitati" "između redova")